Video putopisi

Istočna Srbija i uspon na planinu Rtanj.

Veliki turistički potencijal jer Istočna Srbija stvarno ima šta da ponudi. Tvrdjave poput Rama, Golubačke tvrdjave, Djerdapske klisure i nacionalnog parka, Lepenskog Vira……Ovo su samo neke od stvarno uredjenih mesta. Ima dosta i zaboravljenih istorijskih mesta i utvrdjenja, valjda čekamo da nam i to neko drugi uradi jer mi očigledno ne znamo. U ovom delu Srbije nemamo dobrih puteva i osvetljenih tunela. Trebamo još puno da radimo kako bi pridobili turiste. Na ovom putovanju izdvajam planinu Rtanj jer je mesto neverovatno. Uživajte u video putopisu.


Propali dvorci Vojvodine.

Ideja nam je bila da pored nekih poznatih mesta obidjemo dvorce i mesta koja se i ne spominju tako često. Upravo ta mesta se i s’razlogom i ne spominju. Imaju istoriju i svoju priču ali napušteni i ostavljeni da propadaju. Neverovatna crkva iz 1200-te godine stoji usamljeno, neobeleženo, a do nje nema čak ni puta! Šta bi neke zemlje dale da imaju ovako stare gradjevine.


Jezera Bele Crkve i Vršači breg

Obišli smo dva moto skupa i ujedno napravili krug od nekih 400 kilometara. Preporuka da se posete jezera, uredjeni kampovi, ko voli da kampuje, a utvrdjenje u Vršcu ima svoju priču.


 

Moto turizam

Ima zaista puno definicija o turizmu, jedna sveobuhvatna je svakako ova; ‘’Turizam je skup odnosa i pojava koji proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog mesta ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalište i ako se takvim boravkom nije povezana nikakvka njihova privredna delatnost’’. Dobro, ova definicija puno toga govori ali….

Šta je moto turizam?

Pokušaću uopšteno da definišem moto-turizam iako ova definicija kod nas ne postoji.

Moto turizam je predstavljanje zemlje u turističkom smislu, ona podrazumeva motocikl kao prevozno sredstvo i obuhvata jednodnevno ili višednevni obilazak turističkih lokacija jedne ili više regija jedne zemlje sa datim akcentom na kulturu i običaj naroda te zemlje.

U svetu moto turizam počinje da se razvija još od davne 1915 godine, takoreći od samog početka izuma motocikla kao prevoznog sredstva ili vrste zabave. U moderno vreme auto-moto kampovi se specijalizuju za ‘’BIKER FRIENDLY’’ moto kampove, a turistička mesta za  ‘’BIKER FRIENDLY’’ lokacije.

motorcycle-friendly

Šta je ‘’BIKER FRIENDLY’’?

Svaki bajker/motorista u svetu zna šta treba da očekuje na jednom ovakvom mestu, a to je;

  • Osiguran parking;
  • Mogućnost jednog noćenja i
  • Kvalitetan obrok, pre svega doručak.

Primetili ste da kod nas ovoga nema i da je ovaj vid turizma kod nas veoma zapostavljen iako na hiljade motociklista prođe i ode negde drugde.

Da pogledamo neke statistike iz 2018-te,  graničnog prometa R.Srbije.

 

Zemlja registracije I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal Ukupno
Domaće registracije 144 3674 6626 3488 13932
Strane registracije 115 5212 8387 2573 16287
 

UKUPNO

 

259 8886 15013 6061 30219

Zvanični podaci zavoda za statistiku R.Srbije

Ukupno 30.219 motociklista. Kad se prikažu brojke na ovakav način, shvatamo potencijal moto-turizma u toku jedne godine. Sada možemo da razumemo zašto se u razvijenijim zemljama trude da na bar jedan dan/noćenje privuku bajkere/motoriste. Ko je shvatio potencijal, razumeo je da je bajker najbolji reklamni potencijal jer samim tim što prelazi puno kilometara on se vezuje za ljude i dobar domaćinski odnos, pod ovim podrazumevam odnos izmedju pružioca usluga i gosta. Nije potrebno ovaj deo posebno objašnjavati jer svi bajkeri komuniciraju između sebe, bilo da se lično poznaju ili ne, ovaj fenomen je poznat samo njima.

Za sada ne postoji odredjen pokazatelj koliko bajkera poseti određeno mesto u toku jednog vikenda. Ova specifičnost vikend moto-turizma je izražena svuda u svetu, a kod nas posebno.

Zašto je kod nas posebno izražena?

Iako svi uglavnom čekaju vikend kako bi se vozili i obišli jedan određen deo ili turističku destinaciju, brojka o ovome je nepoznata, ali svakako možemo da improvizujemo. Oko 40.000 motocikala je registrovano u Srbiji (podatak iz 2018-te), predpostavimo da se upali polovina to je 20.000 motora koji zuje u toku vikenda. Za gorivo se potroši minimalno 40.000.000 dinara, kafa, klopa još min.20.000.000, što će reći nešto više od  pola miliona evra samo za jedan vikend.

Najizraženiji je onaj koji se odnosi na moto skupove. Opštine koje su shvatile potencijal moto skupova, daju novac i pomožu lokalni moto klub. Finansijski gledano jedan moto događaj ima najveću indirektnu dobit od bilo koje druge manifestacije. Novac koji se potroši za samo jedan vikend kreće se od 2.000 do nevereovatnih 1.000.000 evra (nije greška u kucanju, dobro ste pročitali, milion). Ovaj novac obuhvata sve od cene koštanja organizacije do krajnjeg korisnika/bajkera, najveću dobit imaju privredni subjekti na lokalnom nivou.

Ne radi se samo o finansijskoj dobiti, koja i nije za potcenjivanje, reč je turističkom potencijalu, da bajker zavoli mesto u kom je bio, priča o tome i prezentuje drugima, a vratiće se samo ako su mu se svideli ljudi koje je upoznao. Kombinacijom dobre priče i domaćinskog odnosa, uspeh je u vezi koja sa bajkerom nikad neće biti prekinuta.

PS: Razradite temu moto turizma, prezetujte je lokalnim donosiocima odlauka ili privrednim subjektima. Planirajte, pratite, nudite izboz, prihvatajte kritike, pratite društvene mreže, forume. Ubedite turističke organizacije o potencijalu, jer bajkeri nisu klošari, narkomani,…već doktori, umetnici, privatni preduzetnici, radni i vredni ljudi, domaćini. Organizujte radionice, tribine, akcije unutar kluba između klubova, sa drugim organizacijama. Budite prisutni i dostupni lokalnoj zajednici, pomažite lokalnu zajednicu. Učite, prihvatajte nove i čuvajte stare stvari, negujte tradiciju, uvažavajte pojedinca, klub, mesto u kome živite i državu kojoj pripadate.

Ko i zašto naplaćuje ulaz bajkerima?

Preskačem uvod za ovu temu 🙂 .

Ko naplaćuje ulaz i zašto?

Uglavnom to čine ”samouvereni” klubovi, pardon, ljudi koji vode te klubove i koji se vode motivom ”Daj da uzmemo pare sad kad možemo”. Šta se sad tu zapravo dešava? Klub je dostigao neku reputaciju, traje i ima neku istoriju iza sebe i na tom vrhuncu umesto da nastavi istim tempom i istom reputacijom, on odluči da iskoristi trenutno stanje i poželi da zaradi novac od toga. Nema ništa loše u tome da klub ima zaradu i da zaradjuje od toga, ali svakako ne delim mišljenje da novac treba uzimati bajkerima na ulazu, i to kao ulaznicu.

Ajd da napišem ovo još jednom, vrlo mi je zanimljivo!

Organizuješ moto skup, zbog bajkera, zoveš ih putem messenger-a, Viberom, SMS-om, javno putem objava ”Dobro nam došli prijatelji”….

….i naplatiš im ulaz!!!!!!

Zanimljivo je napomenuti da u javnim objavama, pored svih informacija, ovi klubovi veoma retko ili nikad ne napišu ulaz se naplaćuje. Nije to sramota, kad ste već sve napisali, napišite i to!

Koliko ovo može da bude licemerno? Evo i zašto!

Kažu….

  • Kad platiš ulaz ti time pomažeš klub domaćina! (To je lepa ideja i možda je treba uvesti u praksu, ali koliko ste puta vi koji naplaćujete ulaz skupili novac i pomogli nekom klubu koji ne naplaćuje ulaz, a gostili ste se kod njih, siguran sam da niste.)
  • Plaćenom ulaznicom imaš hranu tri dana, to se valjda misli na one koji kampuju i borave u kampu tri dana, mada su oni manjina ali OK! ( To rade i drugi klubovi pa ovo i nije neki argument, onaj koji je došao samo u petak ili subotu, on nema hranu tri dana, pa budimo realani ne kampuju svi.)
  • Velika bina, poznate rok grupe, to je skupo! ( Slažem se da je skupo, ali ko je to od vas tražio i koliko to bajkera bude ispred bine. Koliko ja znam ogromna većina je ispod šatora i bole ih ona stvar ko je na bini)

I uglavnom su to ta tri velika razloga. Da spomenem neki od ovih klubova dobijaju i Opštinski novac kojim ili pokrivaju sve ili delimične troškove.

Kad smo već kod ovih razloga zašto se naplaćuje ulaz, mišljenja sam da bi ipak trebali da budu samo argumenti ili podsticaj da nekog zaintrigiraš da dodje, da uradiš nešto drugačije i bolje kako bi jednog bajkera ubedio da dođe baš kod tebe, a ne negde drugde.

Ušao si, platio ulaz i koga je više briga što je kamp postavljen na mestu gde nikako nije trebao da bude jer se na ovo previše i ne obraća pažnja, što hrane nema dovoljno, što se toaleti ne čiste, što par budala motorom ”siluju” sve ostale na skupu……

Ja u stvari nisam ništa bolje video ili dobio kod ovih klubova koji naplaćuju ulaz u odnosu na ostale koji to ne rade, osim činjenice da sam dao pare. Svako normalan bi se pitao ”Zašto ih onda dajem?”, moje su pa koliko god da je to.

Bilo kako bilo, oni rade kako rade i to je njihovo pravo, a na vama je hoćete li ići.


Ako Vas zanima koliko se zaradi novca pročitajte i ovo ”Skupovi kao biznis”


Autor teksta: IM

Pravila Igre

  1. Klubovi moraju imati jasna i dobro izražena pravila ponašanja. Šta uraditi i šta je tabu, mora biti prikazano u nepogrešivim terminima. Pravilo ponašanja koje navodi da sve ide i da sve može, nije pravilo. To je odsustvo pravila. To je pravilo protiv pravila. Ne postoji ‘’nultni’’ moto klub, klub bez individualnih ograničenja slobode. Anarhija nije klub.

  2. Uspešan klub će omogućiti učenje svojih pravila svojim članovima. Vremenski period, način učenja lokalnog kluba je individualni sistem. Stariji će svojim ličnim primerom, na ispravan način, pokazati svojim članovima kako i na koji način se treba ponašati i koji je sistem vrednosti. Neka pravila su toliko važna da moraju biti kodifikovana.

  3. Klub mora držati svoje članove odgovorne za svoje postupke. Trenutak kada se klub koristi kao osnova za kršenje klubskih pravila, taj klub prestaje da postoji. Trenutak da se kršenje pravila od strane jedne može opravdati akcijama drugog, onda prestane da bude pravilo kluba. Svrha pravila u klubu je da se postigne predvidljivo ponašanje. Ako ne, onda pravilo postaje nevažeće. Ako se tako proglasi dovoljna pravila kao nevažeća, onda klub, koji se sastoji od ovih pravila, takođe postaje nevažeći.

  4. Klub mora zadovoljiti ‘’plemenske’’ ili klubske instikte. Ako klub postoji, on mora imati razlog za postojanje. Jedini validan razlog za određeni klub je to što on pruža vrednost za svoje članove koji ih smatraju da su veća od one koju nudi bilo koji drugi klub. Oni mora da se razlikuju na neki način. Ako član kluba nije lojalan svom klubu, on bi trebalo da se preseli u klub koji je udobniji ili napusti sve klubove.

  5. Ako se mnogi članovi pobune, klub se urušava, što se danas može videti u mnogim klubovima u regionu i svetu.  Jedini uspešni klubovi danas su oni klubovi koji se drže opštih pravila moto klubova, a članovi poštuju i sprovode pravila svog kluba.

  6. Da bi bio uspešan klub, klub mora da obezbeđuje pouzdano i sigurno okruženje za sve članove, klubovi moraju obezbediti svoja pravila koja opisuju svu ljudsku interakciju. Ovi standardi uključuju jezik, odevanje, etičke vrednosti, filozofiju života, porodične strukture, običaje, muziku, umetnost, seksualno ponašanje u i van zajednice, čak i izraze lica. Svako takvo pravilo bi obezbedilo udobnost i dugovečnost.

  7. Klub je beskoristan ako ne sprovodi svoja pravila.

  8. Dokument kojim se  definišu vlastita pravila kluba, je statut kluba. Statut kluba daje prava članovima ali i obaveze, štiti klub i svoje članove, definiše ciljeve i načine za postizanje tih ciljeva, pravila ponašanja itd…On ima drugu svrhu osim blagostanja svojih članova. Klub koji se bavi skupom klubskih pravila za koja nema nameru da prati, je šuplji klub. Život kluba na licemeran način je gori od anarhije.

  9. Nema smisla da klub ne osudjuje one koji ne poštuju svoja pravila. Kritika je korisna ukoliko se shvati na pravi način.Klub zasnovan na znanju i razumu ne sme imati bilo kakvo pravilo bez osnova. Svako pravilo mora biti podržano intelektualnim razlogom za postojanje.

  10. Članovi kluba koji pokazuju međusobno poštovanje mogu preživeti duže od onih sebičnih i interesnih klubova koji traže i u svemu vide profit ili neku drugu korist .

Autor teksta: IM

 

Kako moto prsluk treba da izgleda?

Neki  će reći ‘’Čija su ova pravila?’’, ‘’Ko je ovo izmislio?’’, ‘’Ja ovo neću da poštujem!’’, ali je činjenica da su dole navedena pavila opšte prihvaćena u celom svetu i to velikom većinom.

Kako trebaju da izgledaju jednodelne, dvodelne i trodelne boje!?

Jedina stvar koja pokazuje da ste član nekog moto kluba su ”Boje kluba”.  Svi moto klubovi imaju svoje ”Boje” i razlikuju se od drugih klubova. Varijacija u ”Bojama” je  u dizajnu, boji, veličini…., ali svaki prišivak (patch) ima svoje značenje.

U ovo delu obradićemo osnove

  1. Jednodelnih,
  2. Dvodelnih i
  3. Trodelnih boja.

jednodelne-boje-1

Logotip moto kluba na zadnjem delu prsluka (1). Na primeru je naveden okrugli oblik što ne mora da bude slučaj kod svih moto klubova, bitno je da se ispoštuje jednodelnost. Logotip na prednjem levom delu prsluka (2). Naziv kluba (3)

BOJE-KLUBOVA-primeri

Sa jednodelnim bojama se označavaju moto klubovi sa oznakom ”RC”, kod nas su to ”MK”. To su zvanično formalne ili neformalne grupe ljubitelja motora. Načelno, a u zavisnosti od individualnih pravila kluba boje se kupuju i vlasništvo su člana kluba, ukoliko to drugačije nije dogovoreno u samom klubu. Ovi klubovi mogu imati klubske prostorije, finansiranje putem članstva i sva ostala pravila koja važe za udruživanje građana. Članovi ovog moto kluba mogu biti i žene i muškarci.


DVODELNE-MC-BOJE-1

(1)-Logotip kluba na zadnjoj strani prslika, (2)-Naziv države kluba na zadnjem donjem delu prsluka, (3)-Prišivak boje kluba na prednjem gornjem delu prsluka, (4)-Naziv kluba, (5)-Ime/nadimak člana-Opciono, (6)-Zvanje/uloga člana kluba-Opciono, (7)-Naziv države kluba

Ove dvodelne boje se ređe viđaju ali svakako da postoje. Koriste ih isključivo ”MC” klubovi. Kao i kod svih ostalih ”MC” klubova, boje se zaslužuju i u zavisnosti od individualnog pravila kluba,  postoji period stažiranja.


dvodelne suport boje

(1)”Suport” u gornjem delu i ”Naziv kluba” u donjem delu-jedan deo, dok je drugi deo boja (2)-logotip kluba. (3)-”Patch”prišivak na levoj strani prednjeg dela prsluka, identičan kao i pozadi.

Ove boje su namenjene uglavnom ”Support” (podrška) članovima ”MC” klubova. Nose ih žene i muškarci.O tome ko dobija ”Support” boje odlučuje uprava ”MC” kluba.


TRODELNE-BOJE-1

(1)-Naziv kluba na zadnjem gornjem delu prsluka, (2)-Logotip kluba na središnjem zadnjem delu prsluka, (3)-Mesto/Grad kluba ma donjem zadnjem delu prsluka, (4) Prišivak logotipa kluba ili značka kluba, (5)-Naziv kluba, (6)-Mesto/Grad sedišta kluba, (7)-Ime ili nadimak člana kluba-Opciono, (8)-Zaduženje u klubu pr.Predsednik,sekretar i slično-Opciono.

Trodelne boje nose isključivo ”MC” klubovi, sa strogim ispisanim pravilima kluba (ne uzimajući u obzir opšta pravila ”MC” klubova) i ova pravila su individualna i variraju od kluba do kluba. Boje se zaslužuju  i stažiraju u periodu koji je klub propisao, taj period stažiranja može biti od jedne pa čak do deset godina. U ovom periodu Vi niste punopravan član kluba već boje dobijate nakog ispunjenih zahteva kluba ili periodično kada i postajete punopravni član kluba sa pravom glasa. Sve bitne odluke u ”MC” klubovima se donose glasanjem upravnog dela kluba ili glasanjem svih punopravnih članova kluba.

Članstvo u MC klubovima treba shvatiti ozbiljno. Savetujemo Vam da ne počinjete ako niste sigurni da je to Vaša priča. Kako da znate da je MC klub za Vas. Stvar je jednostavna, to se oseti i za klub koji odaberete dajete 100% sebe. Nije potrebna samo želja, već požrtvovanje, posvećenost, odanost……


Ilustracija i tekst: IM