Statut moto klubova – primer-

Ovaj primer statuta je namenjen klubovima koji rade u R.Srbiji ali je primenjiv bilo gde jer sadrži veliki broj oblasti delovanja. Ova raznovrsnost olakšava rad samog Udruženja, posebno kod apliciranja na konkursima. Sam sadržaj Statuta je namerno kreiran jer sadrži produžene elemente organizacione strukture Udruženja.

Primer statuta možete preuzeti ispod.

>>Statut primer<<, Microsoft word document, 30 KB

>>Statut primer<<, PDF document, 199 KB

Priština-Prizren-Gračanica

Totalno nepripremljeni i neplanski uputili smo se ka Prištini. Ideja je bila da se obidje Kosovo ali ne ove godine. Nedelju dana u rodnom mestu, zbog nekih drugih obaveza, je sasvim dovoljno bilo da samo jedno predloži ”Hoćemo li do Prištine?”.

Leskovac-Priština, oko 104km, preko administrativnog prelaza ”Mutivode” i nije bila neka kilometraža. Brzinski plan, pravimo krug Priština-Prizren-Gračanica, spavanje u Gračanici i povratak nazad. Zo bukira smeštaj, pravi plan šta da obidjemo za ovo kratko vreme i pokret.

 

Prelaz mutivode Srbija

Administrativni prelaz ”Mutivode” Srbija

Nismo sigurni da znamo šta radimo ali svakako krećemo, do administrativnog prelaza tu i tamo put dobar, inače katastrofalan. Dolazimo na prelaz i ponašamo se u skladu sa znakovima na samom prelazu (STOP dok ti neko ne pokaže da pridješ bliže).

administrativni prelaz mutivode kosovo

Administrativni prelaz ”Mutivode” Kosovo

Najveće iznenadjenje počinje na Kosovskom prelazu, objekat nov i ogroman, asvalt kao pista. Pitaju klasična pitanja; ”Gde idemo”, ”Imamo li šta da prijavimo” i brzinski pregled kofera, sve u svemu ništa neobično.

Nastavljamo dalje, put i dalje kao pista i tako je bukvalno svuda. Brzo stižemo do Prištine i naravno tražimo centar grada. Google navigacija ne radi na Kosovu. Iako smo ”skinuli” offline mapu, ruta se učitava, prikazuje vašu GPS poziciju ali vas neće voditi kako to inače radi već morate sami da pratite put, što i nije tako jednostavno.

Centar je pronadjen i malo mi je nedostajalo da udjem u dvorište vlade Kosova (tamo sam video dobru hladovinu za motor), policajci prilaze i tek kada ja progovorim onda i oni kreću na srpskom, do tada ih nisam razumeo šta su govorili.

Rešili smo uspešno parkiranje, nije bilo nikakvih problema jer su videli da nemam pojima gde se nalazim. Kad bolje razmislim bolje mesto i nisam mogao da nadjem.

Pristina

Tražimo lokal gde bi popili po jedno kafence. Nalazimo i poručujemo, malo problema oko sporazumevanja ali na kraju je momak polovično razumeo. OK, tražimo šifru za Wi-Fi i gledamo kuda dalje. Grad je veliki, moderan i vidi se da je  puno para uloženo, a gradi se i dalje.

Obilazimo grad što pešaka što na motoru, nekako brzinski jer nemamo puno vemena. Plan je da odemo prvo do Prizrena.

Priština newborn

”NEWBORN”, Priština

Memorijalni park HEROINES

Memorijalni park ”Heroines”, Priština

Katedrala svete majke Tereze

Katedrala svete majke Tereze

Priština 2

Priština 3

Ima dosta toga videti u Prištini ova mesta su nam bila nekako usput.

Pokrećem ”Sygic” navigaciju (ona je dobro radila, moj predlog je da imate više različitih aplikacija sa navigacijom) i krećemo za Prizren ali ne auto-putem. Idemo preko Lipljana, Štimlja i Suve Reke.

Pristina-Prizren

Priština – Prizren

Put ponovo odličan, a usputni gradovi najviše podsećaju na one u Grčkoj, prostrano veliki i moderni. Takve su kuće, zgrade, poslovni centri.

U Prizrenu obilazimo crkvu Bogorodice Ljeviške, nažalost nije u tom trenutku bila otvorena za javnost. Ogradjena je i vidno oštećena na pojedinim mestima se vide i nagoreli zidovi. Preko puta se nalazi kontejnerski objekat u kome se nalazi i neprekidno dežura kosovska policija.

Crkva Bogorodice Ljeviške, Prizren.  – -Video – –

Crkva Bogorodice Ljeviška je drevna srpska pravoslavna crkva u Prizrenu, zadužbina kralja Milutina. Crkva je podignuta u periodu 1306-1307. godine na ostacima starijeg katedralnog hrama iz 13. veka, koji je takođe zasnovan na mestu još starije, ranohrišćanske crkve.Crkva je vekovima bila saborni, odnosno katedralni hram prizrenskih episkopa i mitropolita Srpske pravoslavne crkve.

Sa jednim od policajaca vodimo razgovor gde i šta da posetimo i naravno gde se nalazi restoran ‘’Kod Sulje’’ (preporuka našeg druga Sergia), jer vreme je za poznati Prizrenski roštilj. Motor ostavljamo tu kod policije i idemo u šetnju. Nije da smo tako hteli već je jednostavnije ići pešaka.

Kod Sulje

”Kod Sulje”

Preporuka za roštilj!

Sada je već kasno popodne, obilazimo saborni hram Svetog Djordja (i tamo policija dežura neprekidno) jer nam je on najbliži tu u centru. Još mnogo toga ima da se vidi u Prizrenu ali sve ovo ostavljamo za neki drugi put.

Crkva Svetog Djorjda

Crkva svetog Djordja, Prizren

Saborni hram svetog Djordja, prizren

Crkva Svetog Đorđa – Runovića nalazi se u istorijskom jezgru Prizrena, na trgu „Šadrvan“, tačnije u dvorištu Saborne crkve Svetog Đorđa. Objekat su krajem XV veka i početkom XVI veka podigla braća Runović i posvećen je Svetom Đorđu. Kasnije je, krajem XIX veka, sagrađena Saborna crkva pod istim imenom, tako da je stara crkva više služila za čuvanje ikona i drugih crkvenih relikvija.

Krećemo nazad za Gračanicu. Mesto gde smo rezervisali smeštaj se zove Gornja Gušterica – ‘’Markov Konak’’. Odlični domaćini i sam smeštaj, a na samo 9 km od Gračanice.

Noćimo u G.Gušterici i već sutradan saznajemo da se u manastiru obeležava Velika Gospojina kao manastirska slava.

Manastir Gracanica1

Gracanica

Crkva Presvete Bogoridice, manastir Gračanica

Drevni manastir Gračanica, na Kosovu, na levoj obali reke Gračanke, zadužbina kralja Milutina, podignut je između 1315. i 1321. godine. Po narodnom predanju, kralj Milutin je zaspao pred bitku na reci Gračanki, pa mu se javio anđeo Gospodnji rekavši mu da će pobediti i da iz zahvalnosti Gospodu Bogu, za pomoć koja mu je pružena, treba da sagradi crkvu čiji će mu se oblik prikazati. >>VIŠE

Sam manastir i grad je prepun ljudi. Dok  doručkujemo u obližnjoj pekari, primećujem dosta automobila sa registarskim tablicama iz Srbije, tu su UN vojnici, i još nekoliko stranih organizacija čije ime ne znam ni da izgovorim. Pijaca funkcioniše normalno, a ljudi ko ljudi svako ide za svojim poslom.

Na samom početku sam napomenuo da su gradovi veliki i moderni ali ovo ne važi za Gračanicu, a slično je i u drugim srpskim opštinama. Ne razlikuje se od bilo kog drugog grada u Srbiji, nema velikih dizalica i skoro pa ništa se ne gradi.

missing gracanica

Memorijalni park posvećen nestalima Srbima ”MISSING”

Pitam za dalji plan: ”Kuda sad?”, ”Gazimestan”-Kao iz topa. Planer puta radi perfektno 😀 .

Izlazimo iz Gračanice i krećemo prema Prištini, tačnije prema Gazimestanu. Tankiramo gorivo u Prištini i za ovu priliku tražim pumpu koju koriste i skuplja vozila odnosno pumpu na kojoj ima gužve. Zvuči glupo ali evo i zašto! Malo sam se raspitivao gde sipati gorivo i nisam dobijao baš konkretne odgovore, negde je Grčko gorivo pa je ponekad i lošeg kvaliteta,a ponekad pomešano sa ko zna čime, negde je baš loše i slično, pumpi ima na pretek ali nekako prazne. Nije mi bilo svejedno gde ću sipati pa sam iz ovih razloga tražio pumpu na kojoj ima gužve. Po principu ako dosta ljudi tu tankira sigurno je gorivo OK. Inače benzin je nešto manje od jednog evra.

gazimestan

Gazimestan

Na samo pet kilometara, severoistočno  od Prištine nalazi se  memorijalni kompleks Gazimestan. Te 1389. godine  odigrala se Vidovdanska bitka ili Kosovski boj. Po mnogima i najznačajnija bitka srednjevekovne Srbije.

Činjenica da se nalazimo na ovom prostoru ispunjava nas neverovatan osećaj i teško da ga mogu rečima opisati.

Gazimestan 2

Policijski kontejneri na ulazu u kompleks -Snimljeno sa unutrašnje strane-

Kompleks je opasan metalnom ogradom i čini mi se sa bezbroj kamera. Mala kapija i sa desne strane dva objekta u kojma neprekidno dežura Kosovska policija. Jedan govori Srpski drugi ne i tako je svuda gde smo bili. Srpski policajac nam objašnjava da moramo ostaviti lične karte i da možemo slobodno da udjemo u kulu.

Gazimestan 1

Očigledno je da niko ne održava ovaj kompleks, a retko ko ga i posećuje. Trava i šiblje prekriva i ono malo betona, a unutrašnjost kule je posebna priča.

Na svakom stepenišnom odmorištu nalazi se po jedna mermerna ploča sa uklesanim stihovima iz kosovskog boja, a na vrhu raspored na bojištu.

Vreme nas je odlično poslužilo pa sa vrha kule se vidi čitavo Kosovo polje. I kako za sve ovo treba dosta vemena nismo stigli da obidjemo  Muratovo turbe, iako sam želeo da upoznam i ovaj deo istorije Vidovdanske bitke.

I na kraju ono što mnoge i zanima. Obilazili smo i proveli neko vreme u samoj Prištini, Prizrenu, Gračanici i usputnim mestima, problema nismo imali ali je svima velika znatiželja bila da pogledaju registarske tablice na motociklu. Uglavnom svi znaju i razumeju srpski jezik.

Da podsetim. Google navigacija ne radi na Kosovu, možete da skinete offline mapu ali vas neće voditi kako to klasično radi već imate ucrtanu rutu i vašu GPS poziciju. Predlažem da pre odlaska instalirate više tipova navigacija ja sam lično koristio ”Sygic” i dobro je radila (nema sve podatke kao Google ali OK je vodila svuda).

Za one koji su nekada bili na Kosovu, danas ga zasigurno neće prepoznati, putevi su odlični, gradovi prostrani, veliki i moderni, osim srpskih opština i to se odmah primeti.

Ko nije nikada bio predlažem da ode.

Srećno!

Manastir Gračanica

Drevni manastir Gračanica, na Kosovu, na levoj obali reke Gračanke, zadužbina kralja Milutina, podignut je između 1315. i 1321. godine. Po narodnom predanju, kralj Milutin je zaspao pred bitku na reci Gračanki, pa mu se javio anđeo Gospodnji rekavši mu da će pobediti i da iz zahvalnosti Gospodu Bogu, za pomoć koja mu je pružena, treba da sagradi crkvu čiji će mu se oblik prikazati. Probudivši se, kralj je na nebu ugledao beli oblak koji je imao oblik crkve. Pošto zaista pobedi u tom boju, odmah pozva najbolje majstore – graditelje i naredi im da započnu gradnju nebesne crkve.

Od manastirskog kompleksa sačuvana je samo crkva, prvobitno posvećena Blagovestima Bogorodice (tako je pominje arhiepiskop Danilo II), ali se kasnije, kao manastirsko posvećenje, pominje praznik Uspenje Presvete Bogorodice.

Vizantijsko – srpski stil u srpskoj arhitekturi tokom srednjeg veka obuhvata period od kraja XIII veka do kraja XIV veka i geografski prostor Metohije, Kosova i severne Makedonije. Za vreme kralja Milutina razvijaju se centralne crkve tipa upisanog krsta koje imaju pet kubeta koje sa svih strana podupiru svodovi (Gračanica, Staro Nagoričino, Bogorodica Ljeviška …). Gračaničko petokupolno zdanje, koje se svojim lukovima stepenasto penje u vis, uz harmoničnu igru složenih krovnih površina na kojima se smenjuju kubeta i polukružni svodovi, osnove dvostrukog upisanog krsta (kvadrat u kvadratu, crkva u crkvi), zamisao je kojoj je teško naći premca u svetu, kako na Istoku, tako i na Zapadu. Na žalost, istorija ne pamti ime genijalnog arhitekte ovog remek-dela. Predanje veli da su Gračanicu gradila tri brata, neimari sa Kosova: Đorđe, Dobrosav i Nikola. Pojedini istoričari umetnosti smatraju Nikolu za protomajstora, koji je građevinu osmislio, ali se to sa sigurnošću ne može tvrditi.

Od manastirskog kompleksa sačuvana je samo crkva, prvobitno posvećena Blagovestima Bogorodice (tako je pominje arhiepiskop Danilo II), ali se kasnije, kao manastirsko posvećenje, pominje praznik Uspenje Presvete Bogorodice.

Gračanica je građena na temeljima vizantijske vasilike iz XI, a možda i IX ili čak VI veka. Sastoji se iz dva dela: prvi deo čini glavna crkva, sazidana izvorno kao jedna celina, a drugi deo – spoljašnja priprata, prizidana uz prvobitnu zapadnu fasadu crkve, u drugoj četvrtini XIV veka. Bila je otvorena sa tri strane i nad njom se, po svemu sudeći, uzdizala zvonara, oslonjena na dva para u zid napola ugrađenih jakih stubova (pilastara). Oni sada nose slepu kupolu. Otvori su, radi učvršćenja konstrukcije, zazidani u XVI veku.

Spoljašnja kompozicija masa sa naglašenom stepeničastom ritmikom penjanja u visinu tipično je raška. Gračanica je svakako delo genijalnog arhitekte, koji je savremenim sredstvima, tada aktuelnu internacionalnu temu, znao da obradi u duhu jedne nacionalne arhitekture koja je imala svoje posebne estetske ideale. Dinamika gračaničke unutrašnje i spoljašnje konstrukcije strana je vizantijskoj arhitekturi. Oblici Gračanice imaju u sebi izrazito antiklasicističke vrednosti, koje bi se, možda anahronično, mogle nazvati romantičnim. Snažno isturena u visinu, bogato raščlanjena, i intenzivno obojena crveno – belim kontrastima opeke i maltera na tamburima kubeta, Gračanica veoma srećno sažima u sebi suprotne tendencije vizantijske i gotske arhitekture.

Unutrašnja arhitektura ponavlja vodeće ideje spoljašnje i čitava stremi u visinu, i ona je sva u oštrim kontrastima nemirne svetlosti i senke. Monumentalna je i dramatična atmosfera crkve, a vertikalizam unutrašnjeg prostora efektno je podvučen gradacijom svetlosti, koja raste u visinu.

Glavnina živopisa gračaničkog predstavlja najuspelije dostignuće Milutinove dvorske slikarske škole i delo je čuvenih solunskih živopisaca Mihaila i Jevtihija i skupine njihovih učenika. Najstarije i najbolje freske su u unutrašnjoj priprati. One su iz vremena oko 1321. godine i odlično su očuvane.

U Gračanici je, prvi put u starom srpskom slikarstvu, naslikana uspravno u vidu uvis razgranate loze ustrojena loza Nemanjića, sa 16 portreta.

Na ulazu u crkvu nalaze se, jedan nasuprot drugom, portreti ktitora kralja Milutina i njegove žene Simonide.

Pri kraju svoje vladavine, sazidavši arhitektonski dragulj, manastir Gračanicu, kralj Milutin je bogato obdario metosima, zemljom i ljudima, starajući se o njenom procvatu. Darovna povelja je u celosti ispisana na zidu crkve na koju se odnosi. Ova povelja nalazi se u desnoj kapeli, pored oltara, ispod velike freske Proroka Ilije. Povelja je ispisana na belom zidu fresko tehnikom, meko-crnom bojom i raškom redakcijom srpskoslovenskog jezika.

Manastir Gračanica je opštežiteljni manastir u kome od kraja Drugog svetskog rata živi monaško sestrinstvo. Monaški život i služenje narodu uvek su, kroz istoriju, bile osnovne aktivnosti gračaničkih monaha i monahinja. Uz svakodnevne molitve i bogosluženja, manastir Gračanica bio je i važan prosvetni centar za kosovsko-metohijske Srbe u vreme turskog ropstva, a u manastiru je još u prvoj polovini XVI veka postojala prva štamparija. Pod svodovima ove drevne Milutinove zadužbine duhovno su se obrazovale generacije sveštenika i monaha koji su svojim duhovnim i prosvetiteljskim radom ostavili jak pečat na istoriju srpskog naroda sa ovih prostora.

Muratovo turbe

Sultan Murat I poginuo je  krajem juna 1389. godine u Kosovskoj bitci. Na mestu pogibije sultana Murata nalazi se Muratovo turbe.

Muratovo turbeMnogi istorijski izvori tvrde da je na ovom mestu sahranjena njegova utroba, a da je telo balzamovano i sahranjeno u mestu Bursa u Turskoj (Mešeji-mauzolej Murata I). Inače Murat je bio ranjen na Gazimestanu, osam sati kasnije podlegao ranama na ovom mestu.

Smatra se da je odmah po pogibiji Sultana, njegov sin Bajazit naložio da se na ovom mestu podigne mauzolej. Turbe predstavlja jedinstveni primer turskog baroknog stila gradnje.

Oko mauzoleja se nalaze i grobovi onih koji su o njemu vekovima  vodili računa, a nazivaju ih ‘’turbedari’’.

Porodica turbedara se ranije prezivala Buhara i na Kosovu je došla  iz Uzberkistana pre 500 godina i od tada oni ovde žive i  tradiciji im je da čuvaju i održavaju turbe. Mnogobrojni turisti dolaze na ovo mesto, a  prvi ga je posetio francuski putopisac Žan Parlen u 15 veku, drugi je bio turski putopisac Evlija Čelebija koji je i pomogao renoviranje ovog mauzoleja.

Gazimestan

Na samo pet kilometara, severoistočno  od Prištine nalazi se  memorijalni kompleks Gazimestan. Te 1389. godine  odigrala se Vidovdanska bitka ili Kosovski boj po mnogima i najznačajnija bitka srednjevekovne Srbije.

Kroz dvodnevno putovanje po Kosovu, obišli smo i Gazimestan. Činjenica da se nalazimo na ovom prostoru ispunjava nas neverovatan osećaj koji teško da mogu rečima opisati.

 

Gazimestan 2

Kompleks je opasan metalnom ogradom i čini mi se bezbroj kamera. Mala kapija i sa desne strane dva objekta u kojma neprekidno dežura Kosovska policija. Jedan govori Srpski drugi ne i tako je svuda gde smo bili. Srpski policajac nam objašnjava da moramo ostaviti lične karte i da možemo slobodno da udjemo u kulu.

Gazimestan 1

Čini mi se da niko ne održava ovaj kompleks, a kako kažu retko se i posećuje. Trava i šiblje prekriva i ono malo betona, a unutrašnjost kule je posebna priča.

Gazimestan 3

Spomenik je oblika srednjevekovne kule, sagradjen 1958.godine.

Na svakom stepenišnom odmorištu nalazi se po jedna mermerna ploča sa uklesanim stihovima iz kosovskog boja.

Na vrhu ploča sa rasporedom snaga na bojištu.

Vreme nas je odlično poslužilo pa sa vrha kule vidite čitavo Kosovo polje. I kako za sve ovo treba dosta vemena nismo stigli da obidjemo  Muratovo turbe, iako sam želeo da upoznam i ovaj deo istorije Vidovdanske bitke.

I na kraju ono što mnoge možda i zanima. Obilazili smo i proveli neko vreme u samoj Prištini, Prizrenu, Gračanici i usputnim mestima, problema nismo imali ali je svima velika znatiželja bila da pogledaju registarske tablice na motociklu. Uglavnom svi znaju i razumeju Srpski jezik.

Google navigacija ne radi na Kosovu, možete da skinete off-line mapu ali vas neće voditi kako to klasično radi već imate ucrtanu rutu i vašu GPS poziciju. Predlažem da pre odlaska instalirate više tipova navigacija ja sam lično koristio ”Sygic” i dobro je radila (nema sve podatke kao Google ali OK je vodila svuda).

Za one koji su nekada bili na Kosovu, danas ga zasigurno neće prepoznati, putevi su odlični, gradovi prostrani, veliki i moderni, osim Srpskih opština i to se odmah primeti.

Ko nije nikada bio predlažem da ode.